Svježe vijesti:

Bosna i Hercegovina se nije pridružila javnim nabavkama opreme za borbu sa virusom




BiH je iskazala interes za učešće u zajedničkim javnim nabavkama sa zemljama članicama EU za medicinsku opremu radi borbe protiv korona virusa, ali se nije pridružila javnim nabavkama koje su dosad raspisane, rečeno je “Nezavisnim” u Evropskoj komisiji.


Naime, kako nam je objašnjeno u nezvaničnom razgovoru, Evropska komisija je pozvala zemlje zapadnog Balkana da im se pridruže u nabavci medicinske opreme u borbi protiv virusa korona, kako bi im pomogla da dobiju što kvalitetniju opremu po što povoljnijim cijenama. Prvi tender je, kako nam je objašnjeno, raspisan 17. juna ove godine, a rok za prijave istekao je 9. jula. BiH se nije pridružila ovom tenderu. U zajedničkom tenderu nalazila su se 24 medicinska proizvoda, svrstana u šest kategorija. U to, kako nam je pojašnjeno, spadaju nabavka analgetika i kortikosteroida, zatim antibiotika, sredstava za opuštanje mišića, anestetika i sedativa te drugih lijekova.


Međutim, još nije kasno da se BiH priključi i nabavi barem neke od lijekova i tako pokrije dio svojih potreba, ali s obzirom na to da je istekao rok za prijavu, BiH bi, kako nam je objašnjeno, prema članu 30. Ugovora o zajedničkim javnim nabavkama mogla da zatraži dio opreme koja se nalazi u nabavljenoj rezervi. Da bi to mogla da učini, potrebno je da se formalno obrati nekoj članici EU i da s njom sklopi ugovor o otkupu dijela opreme sklapanjem posebnog ugovora. Jedini uslov je da taj ugovor mora da bude u skladu s evropskim pravilima o javnim nabavkama.


Takođe, rečeno nam je da BiH nije obavezna da učestvuje u evropskim javnim nabavkama, ali ako bi željela da učestvuje, postoje tri formalna uslova. Prvi uslov predviđa imenovanje predstavnika i zamjenika predstavnika u odboru koji upravlja procesom javnih nabavki, te da obavijesti Evropsku komisiju da je učešće u EU javnim nabavkama usklađeno s domaćim pravilima. U slučaju da domaća pravila nisu usklađena, BiH bi mogla učestvovati u radu odbora kao posmatrač.


Što se tiče zahtjeva za pomoć, rečeno nam je da je BiH uputila tri molbe Evropskoj komisiji da joj kroz Mehanizam civilne zaštite EU uputi pomoć, a na ove zahtjeve pozitivno su odgovorile Slovenija i Austrija. Međutim, BiH se EU za pomoć u sklopu ovog mehanizma obratila samo u aprilu za nabavku respiratora, šatora, opreme za testiranje te ostalu medicinsku opremu. Zašto se BiH nije obraćala i kasnije za pomoć nego je respiratore i drugu opremu nabavljala preko komercijalnih partnera, nije jasno, kao što nije jasno zašto BiH ne bi željela da najkvalitetniju medicinsku opremu dostupnu na tržištu nabavlja po nižim cijenama zajedno s članicama EU. Ostaje činjenica da su, kada je EU najavila da će medicinsku opremu nabavljati samo za svoje članice, pojedini političari u BiH javno kritikovali EU, a kada je EU nakon toga uključila i BiH, nismo se priključili.


Što se tiče javnih nabavki vakcina, objašnjeno nam je da BiH još nije uključena u javne nabavki vakcina jer nije ni moguće raspisati javne nabavke za proizvod koji još nije dostupan na tržištu.


Kada se radi o dijelu javnih nabavki koje se odnose na medicinsku opremu, na stranicama Evropske komisije tvrde da je zaključno s julom u njima učestvovalo između 20 i 26 zemalja članica, u zavisnosti od vrste javnih nabavki.


“Prva tri tendera imaju ukupnu vrijednost 2,9 milijardi evra. Detaljne informacije biće objavljene u ‘Službenom glasniku’ kada svi ugovori budu zaključeni”, navedeno je, uz napomenu da su prvi ugovori zaključeni još u aprilu.


Evropske javne nabavke povoljnije za trećinu

Kada se radi o javnim nabavkama u EU, zemlje članice su se odlučile na zajedničke javne nabavke zato što se u praksi pokazalo da su na taj način u stanju da dobiju u prosjeku za trećinu povoljnije ponude za robu i usluge nego da idu samostalno. Ako je vjerovati studijama objavljenim na stranicama Evropske komisije, 2017. godine zaključeno je oko 250.000 pojedinačnih ugovora za javne nabavke, čija je ukupna vrijednost oko dva biliona evra, odnosno dvije hiljade milijardi evra, ili ukupno 14 odsto bruto domaćeg proizvoda EU. Osim toga, u ovoj studiji je istaknuto da je 2017. godine 59 odsto svih javnih nabavki obavljeno na osnovu najpovoljnijeg ponuđača, dok je u narednoj stavki kvalitet obavljenog posla ili dobavljene robe bio prvi preduslov u odnosu na cijenu.


(RTV SLON / NEZAVISNE NOVINE)