Svježe vijesti:

KAD ZAZVONE ZVONA ANTE PADOVANSKOG - EMA HRVATOVIĆ


Kad zazvone zvona Ante Padovanskog. Pahulje nošene vjetrom polete prema Petraku. Tad je najljepši moj Lukavac. Onda kad se raja sudara na trotoarima iako pokušavaju jedni drugima da se sklone. Tad se i neke duše sudare. Spontano ali zauvijek ostanu vezane bez obzira što se snjegovi otope. Zabetoniraju se za vazda. Ostaju spojene bez obzira na sve ovozemaljske sile uključujući i gravitaciju. Oči se sretnu,različitih boja i drugačijih nijansi ali neka viša sila ih upravi zajedno kroz život. Ja sam po ovim kriterijima bio nemirnih očiju. Duha nemirnog. Sretao se i sudarao sa ženama. Odbijao se od nekih kao da su 220 volti ali su me zauvijek zarobile oči jedne žene. Sve druge sam izuzetno uspješno folirao ali ostao u sjenci ne dosanjanih snova. Ni danas ne mogu da im se otrgnem. Sanjam. O kako su noći duge Danka. I lutam noćima u potrazi za njima nadajući se da ću ih ponovo sresti. Makar u snu. Pogaziti sav svoj ponos i da će mi dozvoliti da je volim. Mada već odavno nije moja. Izgubio sam je dok sam išao u srednju školu. Biva to i dešava se skoro svakome po nekad. Ali da te život nabije nogom pa te namjesti na “paradu ponosa”,eh to ne biva baš svakome. To mora da si obilježen. Godine(jebi je koja je tačno bila,kad je Vučicevog brata peglala žandarmerija) sam iz Švedske išao za Srbiju. Za Beeoograd rođaci. Vozio sam neku robu za Inđiju. Carina Beograd. Do Švedske i odozgo do Srbije se izgubi 8-10 dana kamionom. Poželi se naš jezik i radio stanice pa makar pjevala Mica Trofrtaljka. Samo da je razumijem. Tako sam i taj dan već od Kečkemeza uhvatio neku Vojvođanku stanicu i slušao je do Horgoša. Stižem u Srbiju.  Šmeka mi k’o Bosna skoro. Razumijem ljude. U momentu tri signala na radiju da privuku pažnju slušaocima. Znaš ono tuuu,tuuu,tu.Vesti,radio Beograd. Vučić,Dačić,Dodik,IzetbegovićKolinda,Kurc.  Standardno. Ni ne registrujem kao nešto bitno osim Kurca kojem se nasmijem za razliku od prethodnih šupaka. Od srca se nasmijem kad skontam koji je njima zajeb primiti Sebastijana kad im dolazi u posjetu. Dabogda ga počesto primali. Austrijskog kancelara Sebastijana. Radi regionalne saradnje a sve u cilju približavanja Balkana EU. I u toj gabuli ne registrujem ozbiljno da je sutra u Beeeooogradu parada ponosa. Nisam ni zainteresiran koliko mi je bitno da prođem Mađare i njihovu vagu bez problema. Kolona od kilometar. Otprilike. Izađem da se protegnem sa ostalim kamiondžijama i da i ja slažem neku njima a i oni meni.  Čisto da nam vrijeme ide. Psuje se tu majka svim policijama Evrope,zavisi gdje su govorniku surduknuli na prethodnoj turi,slušaju se dumine o megaorgazmima,laže se na veliko i malo. Vrijeme prođe i kroz par sati uskačemo u Srbiju.Nakon kafe i obavljene carine sam opalio za Beograd da bih za vikend bio dole.  Na Tomi,Šoferski parking blizu Beograda. Evropski parking i otprilike 100 kamiona bude vikendima. Biblioteku nema ali ima tamburaše. Šta drugo kamiondzija da radi nego da se pridruži kolegama?Ili si šofer ili si strina,tako kažu. Prosječne pevaljke i čaša prepun sto. Ludilo krene a kolege iz Srbije su galantni pa časte sve nas koji smo u prolazu. Većina nas neda nam(obraz) pa uzvratimo turu i tako ide do jutra. Ja sam se povukao sa bojišnice oko ponoći jer sam već ranije naumio da dejstvujem sutra na Skadarliji. Volim ja Kamiondžije,ja sam jedan od njih ali mi je pun k.... šoferske lafine,gdje ga je ko smoto,narikverc’o i te priče. Idem ujutro u Beo-Grad da se odmorim. Od svega. Buđenje,toalet,kafa jad vidim neki Turčin pali kamion. On mi godi,Bugari ili Makedonci. Eventualno Nišlije da sa njima idem na tranzit pa ću ja dalje lagano kroz grad. Pitam Arkadaša može li? Može kolega,bujrum. Opušteno. Na tranzitu iskočim uz sve blagoslove iz Turskih filmova i prema Svetom Savi. Hramu. Niz brdo. Znam Beograd solidno ali vazda volim kupiti 1-2 piva i popiti ga poslije hrama u parku da odmorim dušu. Bacit 2 pljuge prije nego siđem na željezničku. Onako. Razbistriti vijuge prije Skadarlije. Kupim pivu i na svoju sreću ne sjednem u pak koji sam ošmekao nego produžim prema sljedećem niz strme beogradske ulice. Velegrad pa čovjek ni ne primjeti sa kime idete u istom smjeru dok ne naiđete na žebdarmeriju koja je poprijecila ulicu i sve pješake preusmjerava desno ili levo. Ljudi su obučeni (rek’o bi rahmetli Nuska),ne možeš nikoga u oko upahnut. Kornjače. Svaki po 120 kg a ni jedan nije debeo. Strava. Ja skrećem levo bez riječi ali pored mene he jedna stara baba koja psuje majku njima,Vučiću i pederima.  I da se nose svi u p.m.  Sve zakovalo. Promrsio kroz zube babi. “Šuti baba dobiću ja radi tebe”..  Ma ko im BRE jebe majku. ??Pedere brane a nas zajebavaju. Opet nekako ušutkam babu do sljedeće ulice i opet kornjače. Sad idemo desno a baba još gora. Tito,Draža pa sve vlasti do sada uključujući Acu naravno. Ooo Bože,samo da se ove babuskare riješim i da dođem na Skadarliju. I kud krenu kad sam juce na radiju čuo da je danas “parada ponosa u Beeeooogradu”???Psovala je sve i svima do željezničke i mogu vam reći da sam je počeo gotivit. Luda baba,sjaranili smo se do dole. Željeznička Beograd. Baba ode,pozdravim je a ja zastanem. Da odahnem. Razgledam. Iz one iste ulice kroz koju smo baba i ha protutnjali izlazi 20-30 fotoreportera i kamermana. Sunčan dan ali blica sve kao da je već kiša u onom parku gdje sam zastao pa srećom produžio dalje.  Gdeeee si bre Boskee??Okrenem se i vidim jednog BG šanera sa kojim sam se upoznao ranije. Slučajno. Beograd je velegrad ali svijet je selo. Definitivno. Oooo jarane,si dobar?Dobar bate,aj na cugu. Ma jok jarane. Kreno na Skadarliju pa sam jedva proš’o,murija nas izjebala. A umorio sam se do parka,konto sam gore popit’ pivu pa onda da siđem.  Aaaaa Boske,odozgo i kreću ovi dvocevci😊😊. Tu se skupljaju,kapiraš?  Novinari,TV ekipe iz celog sveta su tu već od juče. Snimaju,slikaju,čuda-muda bato. U kom si fazonu bre Bosanac?  Ma ništa jarane,sad mi je sve jasno. Samo mi nije jasno na kojoj ću sad televiziji biti i kako čitavoj Bosni objasnit’ da sam ja tu sasvim slučajno naišo. Da nisam Barbi i da neću da budem Švabo u montiranom filmu,da sam isključivo Emir a nikad Emira. Eto u tom sam fazonu. Bem ti tehnologiju i XXl vijek. Na šta će sve izaći nisam znao ali sam odmah zvao kuću i svu raju da ih pripremim u slučaju da me namontiraju sa nekim Stevom u roze sandalama. Za svaki slučaj. Nisam nikada bio viđen sa baletanima ali sam žarko želio da se vratim u Lukavac. U Sodu. Udavim Pink pantera jer nije crni. Ma koliko ličio na Nikolu Koju. Ja. Ne panter. Da ponovo osjetim oštar pogled žene koja me kao mladog hipnotisala i dan danas me drži u svom srcu. Zaključanog od svih dvocevaca i modernih svjetskih tendencija. Da ostanem primitivni Bosančero bez da primam Sebastijana. Boze sačuvaj. Neka ga primaju ovi naši moderni političari. A sve u cilju Euroatlanskih integracija i stabilnosti u regionu 😊.

Ema Hrvatović

LTK-INFO.COM