Svježe vijesti:

EMA HRVATOVIĆ - Danas,kada postajem pionir,dajem časnu,pionirsku riječ,da ću marljivo učiti i raditi...


Danas,kada postajem pionir,dajem časnu,pionirsku riječ,da ću marljivo učiti i raditi......orilo se inim salama i domovima kulture,širom cijele bivše Juge pa tako i u našem Đuro Pucar-Stari. Sve to početkom školske godine i sa ciljem da se mi,neuka djeca i ni blizu formirane ličnosti “zakunemo” u nešto što u biti ni ne poznajemo niti nas je zanimalo šta ta zakletva znači. Tako je to odlučio CKSKJ i ima da se poštuje. Od nas pionira i pionirki se ništa drugo nije ni očekivalo nego da cijeli tekst naučimo napamet,obučemo ono najsvečanije što imamo,popijemo po jedno svježe jaje prije spavanja,da bi nam glasovi bili što tečniji i da se u ranim jutarnjim satima nacrtamo pred učiteljicama koje će nas u grupama po dvoje dovesti u veliku salu Đure Pucara. Starog. Sve je moralo izgledati bez krupula i nekako spontano za raju a mi djeca,glavni akteri,k’o pod konac. Crvene marame oko vrata,koje aludiraju na veliku pobjedu Crvene Armije i plave kapice,kod mene i nije baš bila “kapica” pa me pokojna učiteljica Zotovic Olga stavila u treći red. 😂😂. U sali roditelji,rodbina,komšije iz ulica. Nama,Titovim pionirima,najdraži i najbliži ljudi. Došli da nam čestitaju nakon zakletve jer je to u taj vakat bila čast a neki i iz drugih razloga,onako samo,da bi bili “viđeni” među rajom i asimilirali se u trenutni sistem. Njima se i ne treba zamjeriti koliko treba nama,Titovim pionirima i pionirkama,koliko smo samo neistine i laži izrecitovali sa bine u domu kulture a svi prisutni,stariji od nas,tu našu nebulozu pozdravili gromoglasnim aplauzima uz povike:Živio Josip Broz i pun kamion Milicije !!!!!!Ziviooooooo!!!😂. Volio sam Jugu i lag’o bi kad bih rekao da nisam bio sretan u njoj,barem ono što pamtim,da nisam i tad kao mali,Titov pionir,volio doći u Đuru Pucara ali ako ćete da vam budem iskren,jedva sam ček’o da se ta zakletva završi i da idemo kući. Da skinem one špilhozne i košulju,izađem na prozor svoje sobe koja je gledala na crvenu ulicu. Da udahnem punim plućima miris Sode i cementare. Onako u trenerci,zagledan u crvene krošnje,dzanarika koje su se protezale od Petraka prema autobusnoj stanici u Sodi,u stvari dotle se vidjela kaldrma iz moje sobe. Meni je to bilo sasvim dovoljno. 💔

Sasvim dovoljno da svjež vazduh,onoliko koliko je to u Lukavcu mogao biti,utiče na moje raspoloženje i da vidim,naginjući se kroz prozor,čak i noge neznanih putnika na autobuskoj stanici.Narocito ako su ženske noge jer su se bolje razlikovale,onako ispod suknji za razliku od muških pantalona koje su nekim nepisanim pravilom bile tamno plave,eventualno crne. Tupi udarci od šine na pruzi na Petraku,pa bučno kontljanje točkova niz kaldrmu,ljuljanje lustera u sobama su me trznuli i mahinalno sam se okrenuo u smijeru Petraka odakle je dolazio autobus. Devetka. Plavo-bijela,narodski rečeno,harmonika. Iz Tuzle za Puračić ili obrnuto,uglavnom se svratila u Sodu. Magistralom pa na Lukavačku kaldrmu. Puna naroda. Sve do pruge na Petraku,ulazu u Sodu,vjerovatno i uspavanih putnika. Uspavanih sve do onog momenta kad su se zatresli lusteri u ulici Braće Karamehmedovic i kad je raja koja je sipala vodu počela psovat i šofera i onog ko mu dade vozačku. Haj’ što je ‘voliki autobus al’ što ga ‘voliki magarac vozi. ??!! Odoše grane u p.materinu,pas mu mater. A jebo majku otkud ovom ulicom??Pa nije normalan. I još stotine pogrdnih rijeci upućene na račun vozača 9-ke koji je polomio samo nekoliko grana u crvenoj aleji Lukavca. Tadašnji žitelji su to smatrali kao zločin i nepravdu učinjenu prema voljenoj mahali. Nešto sto tadašnji Lukavcani nisu tolerisali ma koliko se to meni,kao taze Titovom pioniru činilo nebitno. Meni je u tom momentu bilo bitnije da znam kad će Lolo sa Hondom doći po Sandru,Milenko sa Javom po Editu pa da me od STOPA do STOPA provozaju dok neka od njih dvije ne siđe. Lolo je bio “nadrkan” tip koji se nervirao ako Sandra kasni pa ga nismo vise ni smjeli pitati za đir a Milenko(Drolc) je bio flegman. Raja. Sigurno da je i Edita njemu pičila po živcima dok je čekao pred zgradom u našoj ulici ali smo ga,za razliku od Lole,svaki puta premuntali da nas voza na motoru dok Edita ne siđe. Djeca k’o djeca. Molili smo Boga da joj pukne štikla pa da izađe za sat vremena. 😂. Milenko bi nas mor’o vozat’ jer smo mi njene komšije.Djeca iz ulice. Fina a ponekad i opasna jer svi su znali da smo spremni nagurat’ gline u auspuh,bacit’ šećera u rezervoar ako nas neko od motoriziranih zajebava. Padne dogovor i to ti je. Odradili smo to nekoliko puta. Al’ samo šupcima. Raji k’o Milenko,nikad. Niti bi. Ni jedan od nas. Samo onaj ko zasluzi. Nismo praštali.Jedne prilike je kroz našu mahalu naišao neki”frajer”u kaubojkama sa nekom curom. Iz ekonomske škole,tako se pričalo. Pored tržnice (male pijace),samoposluge pa kroz našu ulicu. Djeca su igrala fudbal na štangli,Viktorije. Tako smo to zvali. Neko od djece je šutnuo loptu koja se odbila do dzibera i on ju je tad uzeo,obzirom da nije bilo starije raje u ulici i nabio je prema pruzi. U šumicu. Ja sam izašao popodne i već je pukla priča o sranju koje se desilo i jako he dziber u kaubojkama ispao “mangup”pred curom a djeca iz Garavog papci. Već od sljedećeg jutra smo,uz podršku i instrukcije starijih momaka sa Petraka počeli pripremati osvetu. Nismo ni znali kome ali smo znali zašto. 10-ak nas je svako popodne u dvorištu i igramo fudbal. Na štangli. Na znak nekog od starijih se pomičemo prema Bambinu i foliramo da je neko nabio loptu čak do Oljine zgrade. Lopta je na asfaltu,nastimana za centaršut. Od male pijace idu dziberi u kaubojkama,razni. Mi psujemo mater jedan drugom i natjerujemo se međusobno ko će po loptu,sto glasnije,da to i magarac u kaubojkama čuje. Stariji su na klupama ispred druge zgrade i “ne jebu nas ni stručno “..Odjednom se izdvaja jedan dječak od nas i učtivo zamoli magarca u kaubojkama da nam on šutne loptu ako mu nije problem. Naročito smo bili sretni ako je sa djevojkom. Pa je kao odmakne,da nam je zavrne a da lopta dobije “efe”. Em u kaubojkama,em je zna zavrnut. Glavu dajem ako je i jedan od tih kauboja koji su jahali kroz garavi,šutnuo dalje od 2 metra a i to je uspjeh ako uzmemo u obzir da je lopta bila poderana i napunjena kamenjem sa pruge na koju je neko od njih “nabio” loptu djeci iz Garavog. Poneko od njih bi onako na onoj zdravoj kaubojci krenuo prema nama ali su sa klupa ispred druge zgrade ustajali “oni što nas ne jebu ni za šta “. Tu se priča završavala a nikad se nije desilo da su stariji momci sa Petraka istukli i jednog povrijeđenog šutera. Oni su imali kodeks. Carsijska djeca.
Kodeks ponašanja koji su između ostalog imali i svi ostali stanovnici Lukavca.Bez obzira odakle se Soda naseljavala,od domaćih M.Z.pa do etničkih Nijemaca,Mađara,Poljaka i drugih,kodeks ponašanja se poštovao i znala su se ta neka nepisana pravila,šta je tolerantno a šta ne. Što za muški,što za ženski svijet. Prenosilo se to sa koljena na koljeno. Nisam nešto naročito patrijarhalno odgajan niti sam kompetentan da pričam sa aspekta vjerske,duhovne strane alimišljenja sam da je baš za vrijeme te “komunističke “Juge,baštinjeno nešto što se zove moralno načelo a na tim principima se zasnivaju sve veće religije,onako kako ih “svete knjige propisuju”.Put ka blagostanju/Dzenetu. Konkretno mislim na poštivanje starijih,susjeda,rodbine i na koncu roditelja. Ako se iole složimo sa ovom konstatacijom,Soda je davno doživjela katarzu. 
Katarza je tjelesno očišćenje,istjerivanje tvari koje u tijelu izazivaju bolest. Bolest čega ?To Hipokrat nije tačno definisao. Ako je ta bolest bio gradski orkestar,limene glazbe,na čelu sa maestrom Seadom Siočićem na čelu ,gradski,olimpijski,bazen(među nekoliko u bivšoj Jugi iako se slažemo da je Bosna zapostavljana),ako je to današnje jezero Mutavac(nekad bilo Modrac),ako je to današnje ophođenje mladih prema starijima,bolje da do katarze nije ni došlo i da smo ostali bolesni. Primitivni. Kontra Splita. Kontra svima ako treba al’ da budemo mahala koja ima kodeks. Stvar kodeksa je i to jad Mašinac ima 300 kg krompira na početku rata pa mu 270-280 kg nestanu preko noći. Pod misterioznim okolnostima mada cijeli Garavi zna koja je ekipa iz ulice častila konobarice u Turskom do ranih jutarnjih sati. Kodeks je da mi to znamo a šutimo. Šutimo jer Mašincu ne smijemo reći u nešto sto sumnjamo a taman i da znamo,nismo baš tolika govna. Idući prema hotelu Central,pored Komiteta,dan poslije “provale” u garažu,naletim na Mašinca(Muharema). šta ima,’si dobar?evo Ema,dobro je,radim nešto. Aaa mog’o si mi pomoć’ ako ti nije belaj,da te nije strah. Nije čika Muhareme,reci??Drži ovu bombu ‘vako. Uz štok i pazi da ti ne ispadne. Ok. Držim. Eeeeh sad,siluk ide 25-ca,tanki,da se ne vidi. Kroz osigurač. Ema,držiš li?Drzim susjed,ne brini. Opaso je gumom na štok. Sad pusti. Dobar. Fala ti Ema. Ništa cika Muhareme,i drugi puta. A šta smo mi ovo sad uradili?? Mašinac vadi Kolumbo cigare i časti i mene,prave,nisu motane,povlači dim,do poo cigare,vfffff,Ema,vidi,sinoć su mi mangupi maznuli zimnicu,jebali me načisto,al’ neće to tako proć’. 😊Jebo sam im mamicu. 😊. Ispričamo se tu na brzinu i ja za poslom. Zabavio sam se nekoliko sati u gradu i opet se vraćam kući ,istim prečicama. Kod svoje garaže Mašinac,puši Kolumbo i krajem oka motri paklenu napravu u garaži. Vozdra susjed!!Oooo Ema!!! Znaš šta ima novo??Zvao sam MUP. !!I. Iii šta si im rek’o?Sarmantno se smještajući,sa cigarom na usnama,kaže,”ako čuju exploziju u Pionirskoj,nek’ ponesu korita,ima da ga bude po cijeloj mahali😂😂..I ja sam se odvalio smijati ali radi Mašinca koji je poput strasnog ribolovca bio siguran,da će neki ‘som’ da naleti. Ludilo. Rat. Glad,nestašica svega u Lukavcu a o cigarama i alkoholu da ne pričaš. Mi smo kao djeca kupovali cigare na komad. 2-3 cigare 10 maraka pa pušili u krug. Petorica jednu cigaru. Svi u Garavom smo znali za Mašincove akcije ali je on čekao da nas što vise bude na klupama pa da Jasminu kaže (sto glasnije da ga svi čujemo u nadi da je mađu nama i onaj što ga je odradio za garažu ),ako budeš htjeo zapalit,ima karton Marlbora u garaži a ima i 2 kartona nekog konjaka,našlo se. Hmmm😂😂. Naravno da je to bila patka i da je Muki džabe džedžio po svunoc na prozoru u nadi da će se oglasit “mrkulja”(tako je Mašinac zvao bombu,šifrirano).
Adnane,sine,misle da sam lud!!?! Al’ oni ne znaju..Ne znaju da sam trenutno,strasno,zaljubljen u jedan grad,ulicu,zgradu i brezu pred njom,da se i danas,u petoj deceniji života otkinem iz svakodnevne balkanske depresije i odlepršam pod njene prozore. Barem u snu. To mi ne može niko zabraniti. Sanjalo se i u komunizmu i u feudalizmu a vjerovatno je i Ramzes sanjao u demokratiji. Sanjao je Kleopatru,ne onu sa BN TV ,daleko od toga,ona navodno gleda u kašike i zna šta će nam se dogoditi,nije sanjao ni brezu,otkud breza u Egiptu,mada. U snu dođe i ono što na javi ne možeš ni zamisliti. Trebaš biti slobodan OD da bih bio slobodan Za. Tako nekako. Jebemliga. Ja sam se nekim čudom uvijek osjećao slobodan bez obzira šta me gazilo u životu. Raja,žene,kafane...Ostao sam sam al’ samo svoj. Usidren u luku koja se zove Lukavac. Vezan srcem. Za prošlost jednog malog grada u sjeveroistočnoj Bosni,kojem god entitetu,kantonu,nukleusu pripadao. Toliko slobodan da i dan-danas po vodu odem na Višnjićku,Kačarom,provozam se do Zeme,skrenem prema Pikolu,pored Amfore,odmah ga lijevo motam i sve ravno,pored kafane Kod Tota,Tilta,stare samoposluge. Pa eto,još 50 metara i dofuram do komiteta. Stanem na ulazu u Garavi. Kako god se osjećao. Nema veze. To je moja BAZA. Desno je Azra a lijevo je najljepša ulica,simbol Sodine aristokracije,bijelim stablima platana,vazda romantična,ulica 13-og septembra. Ponos sviju nas. Od Azre,caffe FI do Bijele zgrade. Nedosanjani san svih ljubitelja Lukavca. Sviju nas koji smo je onako lijepu gledali od komiteta,želeći da je vidimo cijelu,do foto Riste,nikad nam se to nije dalo,od hotela Central ona pravi luk i uzdiže se,reklo bi se da je previše temperamentna i da nam ne dozvoljava da je tek tako ispratimo do Kačare. Kurčevita,nije što je naša. Prava Lukavcanka. Ljepotica. Mada kao pisac ovoga teksta,ne bih želio da ovo bude bilo kakva,literarna konstrukcija,vezana sa njegovim nedavno objavljenim tekstom,ne bih da se ovaj tekst iskoristi u bilo kakvom negativnom kontekstu,da neki neuki čitalac poveze ovaj tekst sa trenutnom kvazi-političkom situacijom u kasabi,napomenuti ću,da su u toj prelijepoj Aleji Platana,odrasli i trenutno najveći ,prvi sin Lukavca,(pustite ga nek je šiša,vi ste raja bukve i hrastova),mnoge veoma važne ličnosti za Sodu. Uzgred rečeno,Olja nije sasvim slučajno i danas takva,nije cijeli život provela slučajno u sjenci platana,ljepota i zdravlje se vazda podudaraju,to vam je gospodo Bozije davanje. 💙😆

Ema Hrvatović

LTK-INFO.COM